Page 8 - Dišpet

UVOD – ric i/ili rijec autorice
Cili život me vuče za sobon vrića tuge i jada. Unutra ima svakakvih beštija, a izvana vrića izgleda neiskidana. Duša koja osića tuđu tugu i bol, sapinje me i troši. Grezon se činim izvana kâ da pidoće grataš s mrižon od kumpira. Zaboravit ću snagu i pustit sebe neka me obuzme. Nisan lanterna za morske pute označavat, samo san žena ulupljena od želja. Kad mi se plače, ja vas nasmijen.
Dugotrajnim strahom san često polomljena. Kâ zaraza prilaze boli na me, otrgnit se ne znan, kopan tuge bezdan dok spašavan svit, a svi misle da se samo zezam. Ispolirala san sebe, sve me to skupa cili život jebe. Teško je naći pute za sakrit se u svojih misli mirne skute. Pođimo zato na putovanje u svit pomagača, jezikon misli, nabrajanjen svega šta ona izrodit’ može. Uvucimo se pomagaču ispo kože. Idemo vidit je l’ mu neko pomoć može?
U ovoj knjizi čitat ćete priče i anegdote napisane trojezično: na novoštokavskoj ikavici Dalmatinske zagore, purgerskom govoru i na standardom hrvatskom jeziku. Zbog toga je i sam početak uvoda napisan na ikavici. Mišat će se i miješati govori, događaji i ljudi. Priče nisu uvijek lipe, ali su morale biti napisane. Kad krenete u komičnu priču ili anegdotu upozorit ću vas da nećete plakati, more bit samo od smija. Pripazite, svaki smij ispod ima suzu.
DIŠPET
6