Page 11 - Obitelji s ljubavlju

nosio krila, tako da izjuriti kroz prozor s četvrtog kata s njegove strane nije bila nikakva hrabrost, a s moje samo ponovno tuga i žalost za još jednim izgubljenim kućnim ljubimcem. Hrabrost je, naprotiv, bio moj kišobranski pokušaj letenja, što su mi starci odmah i zauvijek zabranili i izbili iz glave, a svako izbijanje iz glave prvo započinje izbijanjem iz guzice, jer se radilo o potpuno novom kišobranu koji su onda bili na cijeni. Da jesam li ja lud?!
***
− Ustani, molim te, i hoćeš li biti tako dobar da ukratko ponoviš ovo što sam dosad ispredavala!?
I ja se hrabro dignem, protestirajući pomalo zašto se mene non-stop ispituje kao da sam jedini u razredu, i započnem o tome koja je radost snašla vrapce kad se među njih iz čistog mira suno- vratio žuti vrabac, kojeg su do tada jedino gledali na televiziji u crtićima. To se uopće ne može zamisliti, osim kad bi na sljedećih petnaestak sati i jedanaest minuta čitav razred ponavljao jedno 1 365 426 puta živ, živ, živ, živ, živ, živ...
I tu sam se odmah nadovezao poznatom pričom o prašni- ku, tučku i polenu i nakon toga o novim vrstama, jer su upravo križanjem mog Kikija i vrabaca nastale sjenice. Moja priča uop- će nije prihvaćena s oduševljenjem, čak štoviše, svi su blejali u mene otvorenih usta, da o čemu sad ovaj melje, kao da je to što ja pričam nemoguće. Gotovo je još ispalo i da lažem i da sam sve izmislio.
− Možda kod vas, gospođo profesor, i jest nemoguće. Vi već sve odavno znate i sve ste naučili i nemate više nikakvog razloga da dalje učite i da otvarate prozore u svrhu propuha, pa naravno da je nemoguće da vam kanarinac izleti i bude pradjed nekoj sje- nici. Ali kod nas, kod nas doma je propuh kao na jedrilici. Starci stalno nekog vraga luftaju. Uvijek im je vruće i čak sam ih znao
11